Šta je bilo potrebno da naše uniforme pređu put od gomile tekstila spremnog za odlaganje u kontejnere do korporativnih poklona sa porukom da je naša kompanija Generalni sponzor Olimpijskog tima Srbije? Ideja, malo dobre volje i svakako timski rad.
Da bismo došli do suštine naše priče, vratićemo se malo unazad. Ne baš do Kulina bana, ali dovoljno daleko da naša priča dobije smisao, pogotovo za one koji o ovome čitaju po prvi put.
Kakvo je stanje sa reciklažom tekstila u Srbiji?
Iako tekstil učestvuje sa 6% u ukupnom komunalnom otpadu, u veoma malom procentu ili nikako se ne koristi kao sirovina za reciklažu i uglavnom završi na deponijama, regularnim ili još pogubnije po prirodu i ljude, divljim. Kada tekstil dospe na deponiju, počinje njegov proces raspadanja, a kao produkt tog procesa nastaju gas metan i ugljen dioksid koji, putem globalnog zagrevanja, utiče na klimatske promene. Kako su požari na deponijama česta pojava, sagorevanjem tekstila se stvaraju toksične materije koje odlaze u atmosferu i uzrokuju probleme, ekološke i zdravstvene.
Otkud mi u toj priči?
Iz prethodnog se da izvući zaključak da trenutno stanje stvari i nije tako pozitivno, ali da nada za bolje sutra za majku prirodu postoji, pokazao je i naš primer. Kako i najduže putovanje započinje prvim korakom, mi smo odlučili da ga napravimo.
Kada smo 2023. godine za naše kolege koji rade u lokalima uveli nove uniforme, na stanju su nam ostale stare, neupotrebljene. U ciframa, to je izgledalo ovako: 1756 komada (suknje, pantalone i majice) ili 85 kilograma tekstila. I sve to smo sakupili i predali na reciklažu. Neko će reći da je to zanemarljiv broj u odnosu na 60.000 tona garderobe koja se u toku samo jedne godine uveze u našu zemlju, a mi nađosmo pravo mesto da se prisetimo još jedne narodne umotvorine, Zrno po zrno…
Kako od uniforme druga forma?
Kada smo sakupili sve uniforme za reciklažu na jedno mesto, pitali smo se, kao i Bebi Dol u pesmi „Iza duge“:“Da li takvo mesto postoji, mora da postoji?“ I, da, hvala Bogu da postoji, a nalazi se u Užicu i to kao Udruženje građana Ženski centar Užice. Mi smo im donirali naše uniforme, a vredne žene koje tamo rade su od njih napravile nesesere i cegere i tako našim odbačenim uniformama udahnule novi život. A imamo slike da to i dokažemo. 😊 Tačku na I stavile su i etiketom na kojoj piše da je Balkan Bet generalni sponzor Olimpijskog tima Srbije, i kao takve ih već delimo kao naše korporativne poklone. Što bi se reklo, preko (trnja) smeća, do zvezda.
Neseseri i cegeri su samo deo onoga što ove vredne žene proizvode, jer one od starog tekstila prave i dečije igračke, rančeve, torbe, jastučiće, krpe za čišćenje, kecelje.
Kako smo i kome sve pomogli?
Reciklažom tekstila – planeti Zemlji.
Donacijom uniformi – zapošljavanju žena iz tzv.ranjivih grupa (žene sa ivaliditetom, samohrane majke, žrtve porodičnog nasilja).
Novčanom donacijom – održanju kontinuiteta u radu socijalnog preduzeća.
Šta dalje?
Sada kada smo pronašli ovo preduzeće koje reciklira tekstil, svečano obećavamo da će ubuduće svaka naša stara uniforma završiti kod njih.
Na svakom našem cegeru i neseseru nalazi se i kartica sa porukom da ih prave žene iz ranjivih grupa, čime šaljemo poruku da smo društveno odgovorna kompanija koja brine o lokalnoj zajednici u kojoj posluje. I, što je najvažnije, pozivamo i druge da naprave prvi korak i daju svoj doprinos u očuvanju životne sredine.
I da ovu našu priču završimo u stilu Nila Armstronga, prvog čoveka koji je baš ovih dana pre tačno 55 godina zakoračio na Mesec:“Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“.
Znamo da će biti i onih koji će reći kako reciklaža nije tako značajna za ljudski rod kao prva šetnja po Mesecu. Ili, ipak, jeste???
