Kada se 2009. godine koleginica Mirjana Marjanović Miković zaposlila u kompaniji Balkan Bet na poziciji konobara, sanjala je o tome da jednog dana kada završi fakultet radi u svojoj struci. I danas, taj san je postao java. Sa diplomom Saobraćajnog fakulteta, smer Logistika, i skoro deceniju i po rada u kompaniji Balkan Bet, Mirjana predvodi Sektor za nabavku i magacin. Kako je tekao put od konobara do menadžera sektora i da li je to vredelo truda, otkrila nam je koleginica čiji su zaštitni znak osmeh i pozitivna energija.
Tvoj poslednji transfer je bio iz HR sektora u novoformirani Sektor za nabavku i magacin na čijem se čelu sada nalaziš. Da li je, iz dosadašnjeg iskustva, bila prava odluka prihvatiti taj izazov i koliko ti u novom poslu pomaže iskustvo koje si imala sa radom na drugim pozicijama u Balkan Betu?
Izazovi su uvek motiv za prave odluke i inicijatori ideja. Svako radno mesto je bila škola i put koji me je doveo do pozicije na kojoj sam sada. Tokom stručne eksurzije posetili smo Pomorski fakultet u Portorožu i tadašnja profesorka katedre za Logistiku je ispričala da njihovi studenti po završetku studija, nakon stečenog zvanja diplomiranog inženjera logistike, prolaze sve logističke procese, počevši od vožnje viljuškara i pakovanja robe jer da bi dobro razumeo sve operacije tebaš ih proći od početka do kraja.
Šta je suština tvog posla i sektora koji donedavno nije ni postojao u našoj kompaniji?
Neformalno, Nabavka je uvek postojala u okviru sektora Tehničkog održavanja, ali zbog velikog rasta kompanije i sve većih zahteva javila se potreba za fizičkim odvajanjem sektora. Suština je da napravimo logističke tokove i procese nabavke koji zadovoljavaju potrebe potrošača (lokal/sektor) i ponuđača usluga/proizvoda (Magacin/Nabavka).
Posle 14 godina rada u kompaniji kao član različitih timova, sada si dobila šansu da budeš na čelu tima koji broji četvoro naših kolega. Koliko je izazovno naći se u poziciji, gde uz poštovanje različitosti svake individue, treba kreirati hemiju koja će tim držati na okupu i motivisati ga da svi članovi daju najbolje od sebe?
Veliki je izazov. I sama sam bila član koji je znao da pravi glavobolje nadređenom i trudim se da stvari i situacije posmatram što objektivnije mogu kako bi svi članovi tima znali da sam tu za njih. Sto ljudi, sto ćudi, kao pojedinci možemo dosta, a zajedno sve.
Koji su sledeći koraci u razvoju sektora na čijem si ti čelu? Pošto si ti, kako kažeš, vizuelni tip, i ono što se ne da objasniti rečima ti nacrtaš, šta bi se, kao odgovor na ovo pitanje našlo na tom crtežu?
Živimo u svetu digitalne transformacije i na tom crtežu bi bilo sledeće.
„Svi za jednog jedan za sve“
Za kraj, reci nam koji je tvoj poslovni moto koji ti daje motiv da ideš napred?
Mogu, Moram i Hoću.
Pokaži mi, znaću. Pusti me da uradim, naučiću.
